Simonova i Lejlina kuća

First topic message reminder :

(ovde ćemo da kucamo, može? Postavi sliku kakvu želiš i napiši šta želiš )

*samo se nasmije za sebe*

*pogleda još jednom u prostoriju pa se okrene ka njoj*
-Imate li zadnja vrata?

Ne,i neces ici.
Kako ocito,prenosi se s generacije na generaciju.

-Šta to? *izvije obrvu i prekrsti ruke na grudima*

Bjezanje od problema.

*namršti se*
-Ovo nije problem i ne bežim.

*Pogleda ga*
Bjezis.I tebi predstavlkja to problem.
Druzenje,upoznavanje,zavoljivanje.

*frkne, skrenuvši pogled*
-Nije tačno. *steže šake u pesnice*

O,jest.*nasmijesi se i pogleda ga*

-Nije. *zuri kroz prozor ka Mesecu*
-Ja sam stranac. Nemam šta da tražim tamo. Zato, odlazim. Dovoljno su me se nagledali.

Bjezis od problema.
Zar mislis da Simon nije bio stranac?

-Ne bežim! *okrene se ka njoj, ljutit. Lice mu je svo tamno, tamna koža od Sunca, crne oči, crna kosa*
-I znam celu priču. Oni su naleteli na Laru odmah prvog dana, tako da im nije bilo tako teško da se uklope. Ja sam sasvim drugačija priča.

O,jadniče.*orevrne ocima i frkne*
Zato si ti samo sin od Simona,i svima njima rodjak.Mislim,ne znam ja kako ces se uklopiti,joooj*glupira se i sarkasticna je*
Nemoj se ti ljutiti na mene,jel ti jasno?*pogleda ga znacajno*

-Ljutnja je moje osnovno stanje. *frkne*
-I nemojte misliti da ne znam da je prvo što im padne na pamet kad me vide Kira, ne Simon. Nisam ja njegov sin za njih, ja sam njen sin, sin žene za koju mislite da je luda, jadna i ko zna šta još.

Ti si Simonov sin i oni to znaju,budaletino seljacka!

-Po krvi. Poslednji put ste me videli kad sam imao tri meseca! *počne da viče*

A mozda zato jer ti je majka otisla?
Sta mislis,da Simon je htio daode?Da te je trazio 16 godina jer van je htio donesti kolace?
Zbilja,zbilja imas veoma mali i sebican apsekat misljena i uma.
Mislis da si ti svemu kriv i jadddaaaaaaaaan nas Dreajm,ajjmo ga svi oplakivati,kako je no s jadnom majkom bio tamo izoliran jer ga je ona tamo odvela,jadan,jao....*prevrne ocima*
Ja ne kazem da je Kira losa zena,dapace,cula sam samo najbolje o njoj.Ali ti si zato majko mila....

-Nikad nisam rekao da sam jadan. To ste vi prikačili na mene! *lupi rukom o zid, a malter popuca*
-I opet se vraćamo na to što je ona otišla. Uvek će to biti prikačeno negde svima u glavama. Nema veze zašto. Nema veze ništa osim toga da je otišla. Čak i ako je mrtva sada, nema veze.

*osamari ga najace sta moze*Ma je*i se ti sa njome kad moram tako reci!Pun mi je kufer susanja tebe s tvojim sebicnim stavom!
*ode van*

*pređe nadlanicom preko obraza*
-Niko nije ni rekao da morate da me slušate. O, majko, zašto si me za ime Boga poslala ovamo? *pogleda na gore*
-Nemam ja ovde šta da tražim. *izađe kroz prozor u kuhinji napolje*

*vani je Karmen*E,a di ces ti?

-Kući. *ukoči se na trenutak, pošto je baš krenuo da se promeni, a zbog nje je morao da se zaustavi*

EEE a nije ti jos gotovo,imamo desert i nakon toga ideno na rivu.

-Hvala, ali ne hvala. Ja idem kući. *krene ka ogradi*

Ne mozeprimi ga za ruku i vuce natrag*