Simonova i Lejlina kuća

First topic message reminder :

(ovde ćemo da kucamo, može? Postavi sliku kakvu želiš i napiši šta želiš )

-Ako me ne pustiš ovog sekunda *kaže upozoravajuće* završićeš na zemlji. Ozbiljan sam.

*pogleda ga*Ja sam udana*smije se i uvuce ga unutra*

*otrgne se snažno, tako da se ona zatetura*
-Ne znam šta tebi pada na pamet, ali ja sam mislio da ćeš pasti ako me ne pustiš. *stoji na vratima, mršteći se*

*svi ga pogledaju,a Simon kaze*Drejam?

-Idem kući. *okrene se i zakorači ponovo napolje*

Sine!*krene za njim*

*okrene se ka njemu, hodajući unazad*
-Vidi, jednostavno ne mogu da se nosim sa tim, uredu? Sa svim tim ljudima i njihovim pogledima i nagađanjem šta im prolazi kroz glave... *zaustavi se kad mu dođe do mozga kako ga je pozvao*

Oni su sretni sto si se vratio!

-Ne poznajem nikoga od njih. *kaže šireći ruke*
-Niti vi u stvari poznajete mene.

A sta mislis, da su se oni u početku poznavali?
Upoznati cemo mi tebe i ti nas.Ako nam das priliku.

-Neću vam se dopasti. *prekrsti ruke na grudima*

*dodje Aueria*Ma daj se ubi!
Oduran si!
Sebican i......urgsezgreiw*LOL*

Aueria,smiri se,xD
Ne znam ako nisi niti pokusao.

-Eto, vidiš. *pokaže rukom ka njoj*
-Ni njoj se ne sviđam, a ona mi je rođaka. A ovo je jedno od mojih boljih raspoloženja.

Ti nisi normalan!
Pa normalno da mi se ne svidjas kad se ponasas kao najjadniji stvor na zemlji!
Daj se pogledaj,patetitcni slonu,xD

-Ti zaaaaaasta mnogo voliš da vređaš za tako mršavo stvorenjce. *prostreli je mračnim pogledom*

*pogleda ga soernim pogledom*Dosadan si s ti pogledom,zbilja ne cinis se nimalo mracnim.

*prasne u smeh*

*pukne joj film i baci se na njega i on je na podu a ona sjedi na njemu,xD*

*smeje se i dalje i samo je zgrabi za rame, pa povuče, svom svojom vukodlačkom snagom i baci je na zemlju, stomakom na dole, pa joj stavi koleno na leđa, pritiskajući jednom nogom njene, tako da ne može da se pomeri, a rukama drži njene prikovane uz zemlju. Ne može uopšte da se pomeri, kao da je kamen seo na nju, a ne on*
-Stvarno si mršavo stvorenjce.

*SImon ga zgrabi za majcu i povuce s nje*
Zar te majka ucila da tuces zene?

-Hej, nisam ja kriv, ona se bacila na mene. *iskobelja se iz njegovog stiska*
-Samo sam se branio.

Nikad se ne brani od zene!

-Ha, da, važi. *prevrne očima*
-Braniću se od svega što pokuša da mi skoči za vrat, pa čak i od tako mršavog stvorenjceta kao što je ona.

*gleda ga s nevjericom* To te Kira nije ucila.*suze mu se napune u ocima a on ode u kucu *

-Nije, Kalestijan je. Kao što me je naučio i da se borim i sve ostalo. *prođe rukama kroz kosu, osećajući se krivo. Napravi nekoliko koraka nazad ka kući*