Larina kuća

*dodje*

*i Kira dođe sa njim*

*ode u njihovu sobu*

*ode da pozdravi Laru i Jakova*

*skine se*

*dođe gore i stane na vrata da ga posmatra*

*trazi sta ce obuci*

*zatvori vrata i priđe mu s leđa, zagrlivši ga*

*poljubi je*

*uzvrati mu, pribivši se uz njega*

Kupio sam kucu.

-Odlično. *nasmeši se i poljubi ga ponvo*
-To me podseti, moramo nekako da pošaljemo poruku tvojim roditeljima i Ametistu, ne možemo samo tako da se preselio i nestanemo... I šta je sa svim našim stvarima, ovde ih imamo dovoljno jedva za nekoliko nedelja.

Vratiti cu se ja.

*uzdahne*
-I pretpostavila sam da će neko morati da se vrati od nas dvoje... Nema baš smmisla da se vraćamo oboje, zar ne?

Nema.

*uzdahne ponovo*
-Trebaće ti tri nedelje do tamo... I neko vreme da provedeš tamo... I tri nedelje da se vratiš... To je skoro dva meseca! *uzdahne ponovo*

Da...znam.

-Nedostajaćeš mi... *pomazi ga po obrazu*

Ti meni nećeš*našali se ali izgleda poprilično ozbiljno*

*zagrli ga oko vrata, smešeći se lukavo, a onda ga poljubi strasno*
-Neću? *nasmeje se*
-Nedostajaću ti ko slepom čoveku Sunce, ili žednom voda.

*pogleda je*Jos vise od toga.

*osmehne se pomalo tužno i nasloni mu čelo na grudi*

*spakuje si najosnovnije stvari*

*sedi na krevetu i posmatra ga*
-Ne zaboravi da ih sve pozdraviš od mene.