Simonova i Lejlina kuća

First topic message reminder :

(ovde ćemo da kucamo, može? Postavi sliku kakvu želiš i napiši šta želiš )

*pogleda ga*Ovaj....

*pogleda šta je uradio*
-Proletstvo! *zareži*

*gleda ga samo*

*udahne duboko da se smiri, gledajući svoje ruke sve vreme*

Jesi li se povrijedio?**uzme mu njezno dlan da pogleda*

-Naravno da nisam. *koža na dlanu mu je gruba, onakva kakva postane kada se dugo drži veslo, luk ili lopata i obavlja neki posao*

Ipak malo jesi*nasmijesi se malo kad vidi smalenu ranicu te ode po alkohol i dezinficira mu to*

-Nije to ništa. *skloni ruku i baci ponovo pogled kroz prozor*
-Hoće li više?

Pa,zna ponekad biti do navecer.

-Ne mogu ovde da ostanemo do večeri. *zareži tiho, gledajući u nebo, na kome je počinjao da se vidi Mesec, iako je još uvek bio dan*
-Vratiću se sutra. *ispravi se*
-Ili, još bolje, reci mu da sam ga tražio. Živim dole, na obali, kod litice, u kući kraj šume.

U redu*nasmijesi se siroko*

*klimne glavom i ode*

(otvorila sam juče i njegovu kuću kao

*dodju*

-Ništa. *zažmuri na sekund*
-Izgleda da se neću preobražavati noćas. *uđe za Simonom u dvorište*

*3 malih dejcaka potrce Simonu u zagrljaj*Taaaataa*smiju se*

*stoji nekoliko koraka iza njega, tih. Ćuti. U tami mu se vidi samo obris*

*Lejla izadje,kao i Lara i Karmen,smijuci se,xD*

*i dalje stoji tih, sa pomalo rastrzanim izrazom lica*
-Ovo možda i nije bila tako dobra ideja. *krene da se povlači unazad*

*Lejla ga vidi*Ne,ostani.Udji.

*zastane. A onda priđe, pomalo ukočen*
-Prepoznala si me juče, zar ne?

Jesam.*nasmijesi se malo i uvede ga unutra.Tamo je bilo oko 10 ljudi*

-Zašto nisi ništa rekla? *posmatra prostoriju i dalje malo ukočen. Nije navikao na tako mnogo ljudi*

Kada?

-Juče. *okrene se ka njoj*
-Ako si me prepoznala. Stekao sam utisak da ne znate ko sam, iko od vas.

Kako ne znam....