Larina kuća

Samo sam se iznenadila kad sam te vidila zivu...*nasmijesi se malo,i vidi se da je jos blijeda*
Ja...nisam ti imala prlike zafaliti na tome sto si nasla Jakova.

-Nisam ga ja našla, Viktor je... Tj. Viktorovi psi. Crnom bi trebalo da zahvališ na oštrom njuhu. *nasmeši se*
-Kako je Jakov?

Odlicno je,velik je i zivahan*nasmijesi se i postavi tanjure*

-Gde je? Nisam ga videla.

U sobi,igra se s Niksom.

-Niksom? Ko je to?

O...moj novi muz...Niksa.

-Udala si se ponovo? *nasmeši se srećno*
-Čestitam! *zagrli je, a Drejam se probudi i zakmeči*
-O, izvini dušo, izvini... Šššš, spavaj. *ljuljuška ga*

Ajme,šta je sladak....

-Hvala. *umiri Drejama i osmehne se široko, blistajući zato što joj je pohvalila sina (xP)*
-Hoćeš da ga držiš?

A necu,ne mogu pune su mi ruke*pokaze na jelo,xD*

-Oh, da. Izvini, poogla bih ti, ali... Simone! *pozove ga*
-Uzmi Drejama, da ja pomognem Lari.

*Lejla dodje*Mogu ga ja uzeti?

*pogleda je hladno i pomalo zgađeno*
-Samo dok postavimo ručak. *da joj ga ipak na kraju*

*primi ga i nasmijesi mu se.Pocne mu tepati*

*Kira pomogne Lari da postavi ručak. Drejam gleda u Lejlu, gleda, gleda i odjednom počne da plače*

*Smiruje ga,a zatim mu da majčine dušice da ga umiri,xD*

-Šta mu to daješ? *okrene se Kira*
-Zar ne umeš ni dete da smiriš, za ime Boga? *uzme Drejama u ruke i on smesta prestane da plače, sklopivši okice i zadremavši*

To je majčina duđica,to pomaže bebi....tako je meni majka davala.*kaže pokunjeno,xD*Oprosti....nisam znala...

*uzdahne*
-Nema veze, zaspao je. Mora da si ga uplašila nečim kad je onako viknuo... *okrene se ka Lari*
-Izvini što te gnjavim ovim, ali imaš li još Jakovovu staru kolevku, da ga spustim u nju da odspava? Kočija sa mojim stvarima iz Snowhall-a neće stići još neko vreme.

Nemam...ali moze spavati u Jakovoj,sadJakov ne spava,xD

-Hvala ti. Kolevka je još uvek gore, u njegovoj sobi?

Jest.

*ode gore i spusti Drejama u kolevku, tepajući mu*
-Spavaj, vučiću mali, spavaj. *vrati se dole onda i nastavi da pomaže Lari*

*Lejla gleda kroz prozor*