Drejamova kuća

First topic message reminder :

...

-Pa, sad me je našao. *udahne duboko mirir mora*
-Moram da krenem. Moram da stignem do mola do deset.

U redu.*ode*

*vrati se do kuće i zatvori prozore i zaključa, a onda ode i on*

*vežba gađanje iz luka na ivici šume*

*dodje Simon*

*stoji okrenut leđima putu koji vodi do njegove kuće, pa ga ne primeti. Zateže tetivu velikog luka, visokog skoro koliko i on, do uva i strela za strelom pogađa centar mete*

*zapljesce mu,xD*

*trgne se na taj zvuk i promaši. Okrene se, prebacujući luk preko ramena*
-O. *iznenadi se kad ga vidi*
-Ti si.

Da.

*priđe metama koje je gađao i iščupa strele iz njih, pa ih stavi sve ponovo u tobolac. Ponovo se okrene ka Simonu*
-Žao mi je zbog onoga juče. Pogrešno sam reagovao.

Jesi.

-Žao mi je. *kaže ponovo, zakačivši tobolac za pojas*
-Otićiću posle i lično se izviniti Aureii. *krene ka kući*
-Hoćeš li da uđeš? Baš sam spremio doručak.

Ne hvala,vec sam jeo...htio sam te pozvati da odes danas samnom na more.

*nasmeši se*
-Rado. Kada? *ubaci luk i tobolac u kuću kroz prozor*

Sad.

-Uredu. Samo sekund. *utrči na sekund u kući i vrati se žvaćući parče mesa*

*nasmijesi se*

-Moram da jedem. *slegne ramenima*
-Pretpostavljam da ćemo biti na moru ceo dan.

Da...jaznam ponekad nista ne jesti.

-Blago tebi. *kida meso zubima*
-Ja sam stalno gladan i jedem i po četri obroka dnevno. I više.

I ja sam prije.

*nasmeje se*
-Ima veze sa godinama, pretpostavljam. *proguta svu hranu*
-Idemo li?

Mhm*ode do mola*