Larina kuća

(a,caooos =

Mogu li samo vam uzeti sina na 3 sekunde?
Da znam kako je to drzti dijete...

-Oh... Sigurna sam da ćeš i ti imati dete. Ali, da, naravno... Simone? Samo... Pazi. *kaže oprezno razmišljajući kako su Drejama do sada držali samo članovi porodice, a te noći je bio i pun mesec*

Znam da ću imati.*primi je za trbuh*

*pogleda je zaprepašćeno*
-Trudna si?

Vec 2 mjeseca.

*pogleda u Simona*
-Nije trebalo da se vraćam. *uzme mu Drejama iz ruku i rekene da ode*
-Trebalo je da ostanem gde sam bila... Očigledno ste bili srećni. *uđe nazad u kuću i krene ka vratima*

*uhvati je za ruku naglo*Ne!
Ostani...ipak će on biti sretan pored tebe,a ne pored mene.
*kaže to veoma,veoma,veoma tužno*

-Izgleda mi kao i da je sa tobom bio srećan. Koliko mu je trebalo da počne da spava sa tobom nakon što sam 'umrla', tri meseca? *i ona je tužna, ali je ta tuga gorka. Gleda u Simona dok to kaže, a ne u nju*

Nije on kriv.Ja sam.
I nije spavao samnom nijednom osim tada.Napio se je...ja sam ga napila*kaze to zadnje tiho,necujno*

*gleda u nju pomalo zgađeno, ali se trudi da se to ne vidi i da se ne ljuti, jer zna da se ništa ne bi desilo da ona nije otišla*
-Možeš li da nas ostaviš, molim te?

*ode bez rijeci*

*Simon gleda u pod*

*uzdahne*
-Reci mi, molim te, šta da radim. *kaže iznenada*
-Ne mogu da vičem. Ne mogu da se žalim. Ne mogu da se istresam na tebe. Zato, molim te, pomozi mi i reci jednu stvar koju mogu da uradim da se otarasim ovog užasnog gneva koji me je obuzeo.

Ja odem na more.Pricam s njime,pitam ga sto bi bilo kad bi bilo.

*gleda u njega zapanjeno, a onda krene da se smeje glasno. Drejam guguće zbunjeno, kao da se i on smeje*

Kazem ti ozbiljno.

-Verujem. *prestane da se smeje i pogleda ga toplo*
-Ali, zvučalo je kao šala. A meni je bilo potrebno nešto da oslobodim osećanja. *stavi mu ruku kojomnije držala Drejama na lice*
-Pa, šta ćemo? Ja i ti, ti i ona? Naše dete, vaše dete... *ovo poslednje kaže sa knedlom*

(may I notice da se ovo pretvara u špansku seriju XD mada nije da meni smeta xD)

(Zapravo,to je uzeto sve iz jedne hrvatske serije,LOOL)


Ne znam....

(hahahahaha xD ja tu seriju nisam gledala, tako da je moj doprinos sasvim slučajan xD)

-Što znači da bih ja kao trebalo da znam?! *uzdahne i sedne kao na neku stolicu*
-A mislila sam da će sve biti savršeno kad se vratim. Izviniću se, pomirićemo, odgajiti Drejama zajedno kraj mora...

(da,al dobar,LOL al serija je inace *_____________* Vidiš i sama koliko sa luda za njom,Xd)

I dalje mozemo.

-Sa njom u kući? I njenim detetom, kad se rodi?

Pa...možemo negdje drugdje.

-Dođi. *pozove ga da sedne pored nje*
-Želim da te osetim pored sebe.

*dodje do nje*

*povuče ga da sedne pored nje. Stavi mu Drejama u ruke i zagrli ga oko vrata, naslonivši mu glavu u rame. Drejam guguće, a onda zevne i zadrema*
-Kao ti je. Nije se menjao, ali nešto se desi oko punog Meseca. Ne znam šta, ali osećam to, kao majka... *poljubi malenog u čelo*
-Savršen je.

Jest,stvarno je..nego..ja...vise nisam...vuk.