Larina kuća

Ne brini,neću*nasmijesi se*

-Nemoj dugo da se zadržavaš, važi? Samo onoliko koliko baš moraš... I pazi se na putu.

Nemoj toliko brinuti,ljubavi.

-Kako da ne brinem kad ideš na skoro dva meseca? *zagrli kolena*

Zato jer nakon 2 mjeseca cu biti tu i grliti te.

*nasmeši se*
-Upravu si, bolje da tako razmišljam. Biće mi lakše.

I biti ces s Larom.
Idem ja sad.Cuvaj mi se*nakon obilnog grljena,ode*

*sedi ispred kuće, brade naslonjene na kolena*

*dolazi Lara s Jakovom*

-Zdravo. *nasmeši se*

Ciao.Kako si?

-Dobro sam... *pomazi Jakova po glavi*
-A kako si ti, mališa? *nasmeje se*

Papica!!!!!!*kaze slatkastim glasom malecki*

*Lara se smije*Gladan je,xD

*nasmeje se*
-Ako ti tako kažeš. Ja ni u snu ne bih papica povezala sa hranom... Znači li to nešto, uopšte?

Razmumiti ces kad dobis dite,tada ti sve sta on kaze postane jasno.Ne znan zasto ali jednostavno je tako.

*stavi ruku na stomak smešeći se i posmatra Jakova kako pravi grimase*

*poljubi Jakova u tjeme*

*dečak se nasmeje i priča nešo bebećim jezikom*
-Oh,kako si samo sladak, mališa. *zagrli ga Kira*

Oces ga nahranit?

-Naravno. Šta jede? *uzme dečaka*

Kašicu.

*ode u kuhinju i napravi kašu, pa proba da nahrani dečaka, ali ovaj odmahuje glavom i neće da otvori usta*

*uzme Jakova u ruke i uzme zlicicu i kasu*Letiiii zlicicaaa*leti zlicicom po zraku i na kraju do Jakovljevih ustiju*

*mali se smeje, ali i dalje odbija da jede*
-Nisi li malo pre bio gladan? *gleda ga Kira izvijene obrve*

*dolazi nakon 3 mjeseca*