Planina

-Onamene više očigledno ne voli, rekoh ti,sa drugim je... Ja nju... *ućuti na sekund*
-Ne znam više. A i nije važno. Uopšte nije važno...

A dobro, ako je to tvoja odluka. Samo se nemoj kasnije kajati. Ustane i strese zemlju sa sebe.

-Ako ikada ponovo postane važno, biće prekasno... *ustane i on*
-Ne znam da li si se ikada osećala ovako, ali, ako nisi, ne znam kako da ti objasnim... Više ne osećam ništa, baš ništa, prosto sam prazan i ne mogu da zamislim budućnost, bilo kakvu... Tako da mi ni to nije više važno...

Znam taj osjećaj. No, hajde idemo. Nemamo vremena za tugu i žaljenje i ostala sr*nja koja su nas snašla. Povuče ga za ruku.
Planinaje tako lijepa, idemo prošetati.

-Hajde.*krene za njom*

Ovdje je baš čist zrak, hladan. Baš se pitam kakvih sve životinja ima

-Dole niz padinu ima krdo planinskih jelenova. Gore sam video jednu divlju mačku. Verovatno traži one jelenove...

Lijepo. Ovdje bi bilo lijepo imati kuću. Mislim, živjeti na planini, daleko od svih.

-Da... *osvrne se oko sebe*
-Ali ne za stalno. Ne bih mogao zauvek da živim ovde sam... Koliko god ljudi bili ludi ponekad...

Nasmije se.
Pa ono, hrane ima na sve strane. Imaju i životinje,a dole niže je šuma. Tu ima biljaka.
A i koliko sam primijetila, obični ljudi rijetko ovdje zalaze

-Jeste, sve je to na mestu, ali... Ipak bi mi nedostajali ljudi. Znam da je to ludost, ali... *slegne ramenima*
-Biti sam je užasno, ponekad.

(e, ja sad moram da krenem u šk, ali prva dva časa imam infos xD so I'll be back around 2, 2:15 xD)

(okej)

To je istina. Mada, ja ne bih imala ništa protiv toga da živim ovdje.

-Ni ja, na neko određeno vreme. Godinu ili dve...

Možda duže, ili da ovo bude kao neko privremeno mjesto, nak oje semožeš vraćati.

-Pribežište. Nekud kuda bi otišao da razmišljaš kada pritisak postane prevelik...

Tako nekako. Nasmiješi se i pogleda u nebo.
Vrijeme je da idemo kući. Sunceće uskoro potpuno usijati.

-Idemo onda. Ne želimo da te Sunce zatekne napolju.

Da, bila bi pržena kokoš. Nasmije se.

-Ne bih baš rekao kokoška. Labud, pre. *nasmeje se*
-Hajdemo. *potrči*

ne vjerujem da bi izgledala kao išta lijepo tada. Nasmije se i počne trčati.

*nasmeje se i nastavi da trči niz padinu, strmoglavo, rizikujući da slomi vrat*

Hej, past ćeš tako, a tebe ne mogu pretvoriti. Ili barem mislim da ne mogu. Nasmije se.
To jeste, umrijet ćeš

-Opusti se. *stane na jednu izbočinu i osmehne joj se*
-Znam šta radim. *osmehne joj se šire, a onda se baci u ponor u slobodan pad. Na samo nekoliko metara od tla preobrazi se u pticu i poleti*

Krene za njim ali onda vidi pticu.
Ha ha, jako smiješno. Prekrsti ruke i gleda pomalo ljutito.

*zaklikće srećno i krene da leti okolo*