Planina

Baci grančicu i nasmije se.
Postajem stara za sranja od života. Pogleda u njega.

*vuk se nasmeši, otrči nekoliko metara, pa se vrati*
-Nisam ni ja više raspoložen za lov. *preobrazi se i sedne kraj nje*

(okej, ovako, ovo je post koji ide pre ovog tvog, greškom sam ga izbrisala, pa ga sad stavljam ovako xD)


*uzvrati joj pogled*
-Na šta misliš?

(oke)

Pogleda u pod.
Na to da je 100 godina prošlo od kako sam vampir. Nasmiješi se.

-To je dosta vremena... *kaže zamišljeno*
-Pričaj mi, šta si sve videla za to vreme?

Pa, o čemu zapravo želiš da znaš. Dosta toga sam vidjela. Nasmiješi se i pogleda u njega.

-Jesi li ikada videla more? *pita je zamiljeno*

da, još u Engleskoj. Pogleda u njega.
Nemoj mi reći da nikada nisi vidjeo more?

-Nikad. *nasmeši se*
-Ali želim. I jednom ću ga videti.

Jednom ću te odvesti.
Lijepo je zaista, posebno kada zalazi sunce.

-Mogu da zamislim. *ispruži se po zemlji, ruku prekrštenih ispod glave*
-Pričaj mi još. Od svega što si videla, šta te je najviše zadivilo?

Hmm, Rusija. Zato i jesam tamo ostala poprilično dugo.
Zime su prelijepe, a tek sama zemlja.

*uzdahne*
-Meni sve to izgleda beskonačno daleko... Ne mogu da se zamislim kako putujem tamo...

pa, ja sam krenula iz Engleske, a i sve je to blizu kad si vampir. Nasmiješi se.

-Zaista... Sve je blizu kada znaš da imaš bezgranično mnogo vremena da sve vidiš...

da, bezgranično mnogo vremena. Pogleda u stranu.

*zuri u nebo*
-Kako je to? Znati da ćeš živeti večno? Ili bar skoro večno?

u početku je lijepo, i vidiš puno stvari, ljude kako se mijenjaju, a onda shvatiš da ćeš uvijek biti sam. Nasmije se.
Što i nije uvijek tako loše, no kadkad dosadi.

-Sigurno nisi uvek sama. Imaš brata, zar ne? I prijatelje?

TI si na neki način prvi prijatelj nakon dugo vremena, koji samnom tako priča. Ne voli baš svako biti u društvu vampira. Znaš, očnjaci, krv i sve to, ljude plaši.
A moj brat je posebna priča. Pojavi se kada mu dosade druge djevojke, ili kada bi da spava na poznatom mjestu. Mislim, nije on loš. Ja ga volim, ali njega više nema, nego što ga ima.

*ćuti i zuri u nebo par trenutaka*
-Pa, sad ćeš imati mene i Hektora da ti pravimo društvo neko vreme. *osmehne sse*

Mhm. Dok ponovo ne odem nekad. Nasmije se.
To je problem kad si vampir, iako ti se neko mjesto svidi moraš otići, ne stariš, ljudi to primijete i dođu nevolje. Nasmiješi se.
ALi drago mi je što ste ti i Hektor tu. Damien je negdje otišao, nisam ga mogla pronaći. Čini mi se da je s Rose.

-Da, pretpostavljam... *uzdahne*
-Ali, do tad možemo lepo da se družimo. *nasmeši se*
-A možda i odem s tobom kad budeš morala da odeš... Ni ja neću moći da ostanem zauvek ovde.

Odmahne glavom.
Ljudi će i zaboraviti za tebe i sve što se desilo, moći ćeš započeti novi život.
Znaš, uvijek sam te htjela nešto pitati. Zašto nisi otišao za Cat, tako se zvala ona cura,zar ne?

*ispravi se i sedne*
-Nisam otišao jer je ona odlučila da treba da se rastanemo, da svako ode na svoju stranu. Bila je ljuta na mene, jer ipak smo zbog mene bili osuđeni. *uzdahne*
-Rekla je da je to preveliki pritisak za vezu i da treba da se razdvojimo na neko vreme. Da ćemo se ponovo sresti 'ako nam je suđeno'. *slegne ramenima*
-Očigledno nam nije bilo suđeno, ona je nastavila dalje... Kao da je sad važno, uopšte...

Pa, ako se još uvijek volite važno je. Sjeti se nečeg i pogleda u stranu.