Aterson house

First topic message reminder :

Aterson house

Upropastili bismo sami sebe da smo posle svega ostali verenici.

-Da, verovatno je tako. Ipak, mora da ga je bolelo. Nisi ti kriva doduše. Ako je neko kriv, on je. Ipak je priznao. *uzdahne*
-Zbog toga mora da ga je bolelo još više...

Slusaj,ja sam njega mnogo volela.Ali,smrti su smrti,tamnica je tamnica,sudjenje je sudjenje,bekstva je bekstva i opasnosti su opasnosti.I to na neki nacin odvaja ljude i unistava njihov odnos.I ja mislim da je ovako najbolje.Naprosto....
slegne ramenima

-Razumem ja to i shvatam da su verovatno u pravu. Ali to što si ti u pravu ne menja to što je on negde tamo sam sa sobom i pati. Samo nebo zna kakva još luda misao bi mogla da mu padne na pamet. Mogao bi da se ubije, na primer...

Odmahne glavom
Da ti takve misli nisu padale na pamet.Inace poludeti od bola.

-Već su mi pale na pamet, što znači da će me ponovo obuzimati svaki put kad ne mislim ni na šta drugo, dok se ne uverim da je živ i zdrav i da mu ništa slično nije na umu. *odmahne glavom tužno*

Ametista nemoj toliko da podcenjujes.
Bice on u redu.
Dovidjenja sad.
poljubi je u obraz i krene prema vratima

-Ne potcenjujem ga, prosto zaključujem. Takav je on... *krene za njom*
-Idem sa tobom jedan deo puta. Mislim da ću posetiti Simona na poslu...

*izađe na ulicu*
-Hektore. *pozove psa pre nego što su otišle*
-Hajde u šetnju. *pas do trči do nje. Krenu ka draguljarnici*

Hm,ja idem svojoj kuci a ti u draguljarnicu.To su dva razlicita smera.

-Ah, da... *mazi Hektora po ušima*
-Navrati ponovo nekad, ako želiš. U ovo doba, dok Simon radi, obično sam ovde. *osmehne se*

Ne verujem da ces me jos puno vidjati,ali u redu.

-Šteta. Doviđenja. *mahne rukom i nastavi niz ulicu*

*dođu Kalipso i Ametist. On otključa zadnja vrata na koja se ulazilo iz šume i pusti je unutra. Kuća je lepo uređena, ali tiha i odiše prazninom*

-udje i udahne- divno

-Prašnjavo je. *zatvori vrata za sobom. U kući zavlada polutama jer su svi prozori pokriveni*
-Ima nekoliko meseci od kako se Kira odselila... Od tad niko ne brine o kući... *osvrne se oko sebe*
-Ali, drago mi je da ti se sviđa, ipak. Ja sam sredio dobar deo svega ovoga.

imas ukusa, ako zelis pomoci cu ti da sredis,mada ja bih to sredila za cas

-Nasledio sam dedino oko za lepe stvari. *nasmeši se*
-Nema potrebe, nećemo da gubimo vreme. Prašina će i onako ponovo napadati kad odemo. Hajde. Glavna soba je ovamo...

zasto bi smo odlazili?

-Ja... *zbuni se*
-Ne znam. Mislio sam... Želiš da živiš ovde? Sa mnom?

zasto da ne-nasmeje se i popne uz stepenice-

-Nema razloga... *priđe prozoru i otvori ga, pustivši noćni vazduh unutra. Udahne duboko i popne se za njom gore*

izvini ja sam bas nagla