Aterson house

First topic message reminder :

Aterson house

-U gradovima se živi toliko drugačije nego ovde, zar ne? Mada, mislim da ne bih mogla dugo sa ostanem u jednom. Sva ta buka... *pas zacvili*
-Izvini, moram da ga nahranim. Odmah se vraćam. Uđi, nemoj da stojiš na ulici.

Meni u gradovima izgleda veoma privlacno.Znas li kolike oni biblioteke imaju?I sva ta buka i sve te prelepe kuce,trgovi....
uzdahne prisecajuci se

*vrati se iz drue sobe pošto je dala psu hranu*
-Da, sve je to divno i prekrasno, ali meni ipak nekako ne odgovara.

Oh,draga,gde ti je smisao za avanturu?
Sve bih dala samo da prosetam kroz ceo svet.

*osmehne joj se*
-I ja želim da vidim ceo svet, ali ne gradove. Jedna od najvećih želja mi je da vidim more.

Kome nije..
promrmlja za sebe i uzdahne

-Da, kome nije... *nasmeje se*
-Pre neko veče sam se šalila sa Simonom na tu temu i on je u jednom trenutku skoro počeo da pravi planove za put. Mislim da ćemo u stvari da odemo u nekom trenutku. Nije li to divno od njega?

Da...
promrmlja samo i pogleda kroz prozor

*pogleda kuda i ona. Ćuti*

Idem onda,ne bi da smetam.Trebalo bi da se vratis kod svog dragog.

-Simon je na poslu trenutno. Zato sam i došla da obiđem Hektora, nisam htela da budem sama sa sobom u kući. Teško je odgurnuti neke misli od sebe dok sediš u tšni.

Jeste,zar ne?
promrmlja tiho i zamisljeno

-Nemoguće je u stvari. Još od suđenja svaki put kad makar i na trenutak zavlada tišna obuzmu me stvarno mračne misli... Mislim da bih poludela kad bih nekoliko sati samo sedela i pustila ih da mi se vrzmaju po umu.

Preziveli smo to i sada je sve u redu.

-Lakše mi je kad znam da si ti dobro. Još samo kad bi se on odnekud pojavio...

Znam da hoce.

-Pitanje je kad. Znaš li možda kuda je nameravao da ode?

Rekao je da zeli da ode,da nadje svoj copor.
kaze tiho

-Čopor? Misliš... Da živi kao vuk? *glas joj drhti dok to izgovara*

Verovatno.
klimne
Ali sigurna sam da cemo....da ces ga opet videti.

-Za ime svega, zašto bi mu tako nešto palo na pamet?

Ne znam.Mozda sam ja delom kriva za njegovu nesrecu i meni je zao zbog toga.
kaze iskreno i ukoceno

-Ti? Kako to misliš?

Odlucili smo da svako ode svojim putem.

-Tako znači... To bi mu teško palo, posle svega što se desilo... *uzdahne*