Mol

Zato jer gledam u more.Smiruje me.

*ustane lagano na noge*
-Valjda ti je to sad i potrebno. Nešto da te smiri. Srce ti je već dva put skoro stalo.

I,što ćeš raditi?
Ako ćeš živjeti ovdje,trebaš imati i posao.

-Nisam razmišljao o tome. *otrese prašinu sa odeće*
-Dobar sam na moru i tokom prošle godine nekoliko puta sam pomagao na brodovima kad bi se ovaj ili onaj razboleo. Ne bi trebalo da mi bude teško da se za stalno pridružim nekoj posadi.

*polako ustane*U redu.*uzme veliku ribarsku mreži i brebaci je preko leđa*

-Ideš? *kaže podižući pogled ka nebu*

Moram kući inaće neće dobiti večeru.

-Hoćeš li da ti pomognem s tim? *pokaže na mrežu*

Ne treba,hvala.
Ako hoces,pridruzi nam se.

-Ne znam... *kaže tiho*

Odluci se.*polako se gega,pomalo pogrbljen*

*krene za njim, takođe lagano, skraćujući svoj korak da bi išao u istom ritmu kao i on*
-Sigurno ne želiš pomoć?

Ne,stvarno ne zelim,hvala.
*nasmijesi mu se*

*nasmeši se i on. Vide mu se izraženi očnjaci*

I,onda pridruzitit ces nam se na veceri?

-Videćemo kad stignemo tamo. Zavisi od Meseca. *podigne pogled ka nebu*
-Juče je bio pun. Ponekad moram da se preobrazim i noć posle. Ponekad uspem da se obuzdam.

*odu,xD*

*dolaze*

*trči kroz vodu na ivici obale sa širokim osmehom na licu*

*vjesto raspetljava uze koji veze camac i obalu*

*priđe čamcu iz vode i uhvati se za ivicu, pa se izuče na ruke i uskoči u čamac*

*udje u camac*

*odgurne čamac od obale i sedne za vesla*
-Kuda idemo?

Daj mi vesla*nasmijesi se*

-Zašto? Umam i ja da veslam.