House of von Adare

Pogleda za njim, i onda se počne smijati.
Pa, ovo je bilo zabavno.

*nasmeje se*
-Neće to više raditi, sad će zapamtiti.

Ne, nemoj ga dirati. On je pas, to svi psi rade.
Samo, ne bi mi smetalo da to nsu orhideje. Nasmiješi se.
I to crne.

-Neće više dirati orhideje. *nasmeje se. Hektor se vrati i sedne pravo u cveće xD*
-Um...

Podigne obrvu.
A dobro, ljiljani mi se i nisu sviđali. Nasmije se.

-Izvini, stvarno, ne znam šta mu je. Nikad nije bio ovakav... *izvuče psa iz cveća*
-Smiri se, mangupe, šta ti je? *pas ga izliže celog xD*
-Ponašaš se k'o štene. *ćušne ga blago*
-Hajde, u kuću, da ne napraviš ovde još neku štetu. *ugura ga u gostinjsku kuću i natera da legne ispred kamina*
-I ostani tu.

Smije se, i čuje Hektora kako blago cvili.
Inače, ja i ne volim cvijeće, samo crne orhideje i crvene ruže. Ovo ostalo je iz dosade, a neko je već bilo tu, tako da to nek gazi do mile volje.

*izađe napolje, a i pas z anjim, iako mu je rekao da ostane unutra. Hektor opet krene da obilazi oko nekog cveća*
-Bolje onda nekako da ogradimo orhideje i ruže, da im se ne bi desila nezgoda. *uzdahne*

stavićemo malu ogradicu oko njih, valjda onda neće toliko.
Hektor dođe do nje, a ona čučne pored njega.
Ti si zločesti pas. Kao čušne ga po glavi, ali nasmije se i onda ga pomiluje.
Baš si od svih stvari našao moje orhideje.

*pomazi Hektora*
-Ja ću postaviti pravu ogradu, nije mi teško. Mala ograda ga neće zadržati, vidi koliki je. *čučne kraj psa i zgrabi punu šaku njegovog debelog krzna oko vrata i krene da se rve sa njim*

Nasmije se.
Dobro, samo sada nemojte i jedan i drugi uletiti u cvijeće. Ja ću pokupiti ono što je pogazio

-Važi. *rve se još malo sa psom, pa ustane i otrese zemlju sa sebe*
-Hajde, Hektore, idemo po drvo. *ode u šumarak i nakupi drveta da napravi ogradu. Vrati se i počne da je podiže*

samo pazi da je ne staviš previše blizu orhideja, njihov korijen se uglavnom širi.

-Uredu. *odmeri pola metra od leje i počne da podiže ogradu. Hektor mu pomaže tako što uzima svako drvo za kojim posegne i tera ga da ga prvo otme od njega, a tek onda zabode u zemlju*

Nasmije se.
Baš ti pomaže.

-Da, pravi je mali pomoćnik. *otme još jedan štap od Hektora i zabode ga u zemlju*
-Evo, gotovo. Ne izgleda nešto previše lepo, ali će ga sprečiti da se igra sa tvojim cvećem.

Lijepo. I ja sam završila. Hej, sačekajte me tu, sad ću doć.
Odeu kuću i vrati se sa velikom košćurom sa mesom na njoj.
Evo Hektore. Baci mu kost.

*Hektor je zgrabi u vazduhu i smesta krene da je glođe*
-Ti znaš da će on hteti da zakopa to čim završi sa njom? *nasmeje se Ametist*

Znam, ali bit će zanimljivo gledati ga. Nasmije se.
Želiš li ti nešto pojesti. Pogleda u njega.

-Mogao bih... Ali nisam stvarno gladan.

Reci ako jesi.

-Možda malo kasnije. *nasmeši se*
-Trenutno sam raspoložen da gnjavim Hektora.. *otme kosku psu i počne da beži. Ovaj ga juri po dvorištu, lajućii*
-Skylar, hvataj. *baci joj on kosku kad ga je pas skoro uhvatio*

Uhvati kost i počne bježati od Hektora smijući se.
Ubali li me, gotovi ste i jedan i drugi.
Baci je Ametistu.

*uhvati kosku. Hektor iznenada promeni pravac, skoči na Ametista pre nego što je uspeo da se pomeri i obori ga na zemlju*
-Au, au, au, dosta, Hektore, dosta! Izvini, evo ti koske nazad. *Ametist mu priži kost, ali Hektor idalje neće da mi siđe sa grudi*
-Tako mi i treba kad gnjavim osamdeset kila psa. *prodahće Ametist*

Sjedne na zemlju i počne se smijati.
Tako nekako. Hektore, da ti pomognem.