House of von Adare

*pokaže joj ogrlicu. U stilizovanom srebrnom okviru nalazi se krupan ljubičasti kamen, ametist. Na kamenu su urezane reči My mother-god*
-Moj deda je napravio ovo kada je zaprosio moju baku. Ona ga je dala mojoj majci, koja ga je kasnije dala meni, kad sam porastao. Zbog ovog kamena mi je dala ime Ametist, činilo joj se da moje oči imaju sličnu boju kao i kamen. Dao sam ga Ket kad sam je zaprosio i dobio ga od nje nazad juče na reci... Slučajno smo se sreli.

Lijep je. Ostavi metlu sa strane i priđe mu te uzme privjesak u ruku no on kao da je opeče.
Auu, to boli.

-Šta je bilo? Jesi li se ubola? Nema oštre ivice, ne vidim kako si to uspela.

Opeklo me. Pogleda u ruku no brzo je zaraslo.
Nisam se posjekla

-Opeklo? *kaže zbunjeno*
-Kako je moglo da te opeče?

A dobro, ne znam. Jako mali broj stvari može zapravo da me ozlijedi.
Pomalo ljuto kaže.
Rekao si da je to Ametist

-Da, jeste. Rekoh ti, zbog ovog kamena se ja zovem Ametist. Okvir je od srebra.

Eh, da. Mala napomena za ubuduće, napomeni me kada je nešto pomiješano sa kamenom Ametista i srebra. Posebno srebra. Nasmije se.
Ali lijep je, zaista.

-Da, moj deda je imao dobro oko i veštu ruku. *sakrije privezak ispod košulje ponovo*
-Zapamtiću to. Za srebro.

Ono,u slučaju da poželiš ubiti vampira. Nasmije se i nastavi mesti.

-I to. *zavali se u neku stlicu u blizini*

Kimne glavom i završi sa pospremanjem.
Gotovo, napokon. Sjedne i ona

-Odlično. Da li bi bila zainteresovana da kreneš sa mnom u lov? Nisam raspoložen sa sedenje unutra danas...

Hmm, vidiš može. Idem samo da se presvučem. Presvuče se i vrati se.
Ti vodi, ja nemam pojma gdje se može loviti ovdje.

*razmišlja na trenutak*
-Plena ima u šumi, ali previše se drugih ljuda šeta tuda. Možemo na planinu.

Meni je svejedno, bilo ljudi ili ne bilo. Nasmiješi se.
Idemo onda?

-Meni nije svejedno. Ne bih želeo da naletim a još nekog 'poznanika'. Da, idemo...

*odu*

Dođu Skylar, Ametist i Hektor.

-Tvoj novi dom, Hektore. *pusti Ametist psa u dvorište. On počne da njuška okolo*

Sviđa mi se. Gleda za Hektorom.

*osmehne se*
-Obožavam ga. Jedna je od najboljih životinja koje sam ikada sreo. Savršen je za lov, ali i za igru.

Nasmiješi se.
Zaista jeste predivan, i... O jeli on to vrši nuždu po mojim orhidejama. Potrči prema njemu.

-Hektore!

ne to raditi. Krene prema njemu i skloni ga.

-Tamo, budalo. *pogura psa ka nekom šumarku izvan dvorišta. Hektor otrči*