Mol

*dođe Drejam. Stane na ivicu mola i zuri u vodu*

*Simon je ostario dosta,vise sad lici na starca.Ima bradu,i ruke od riarenja su mu ogrubile.Ima smiren pogled,i pocrnio je,od sunca.Izgleda bas nekako mudro,xD*

*nema nikog drugog na molu. Samo Drejam i dalje stoji na ivici vode i gleda u odsjaj Meseca*

*zaveze barku za strup i krene*

*čuje njegove korake i podigne pogled*
-Znači, tako izgledaš. *promrmlja za sebe i okrene se ka njemu. I dalje nosi crninu*

*pogleda ga*

*dođe i stane ispred njega. Malo je viši od Simona. Gleda ga pravo u oči*
-Ja sam Drejam.

*samo ga gleda*

*zuri i on u njega. Očekuje odgovor*
-Drejam Aterson. *progovori ponovo*

*nakuoe mu se suze*

-Reci nešto. *zuri u njega još neko vreme tiho, a onda ne može više da izdrži*
-Reci nešto. Bilo šta.

*uhvati se za srce*

-Ne. *uhvati ga za rame i spusti na zemlju*
-Nećeš umreti. Ne. Diši. Smiri se.

*sjedne na mol,koji je bio topao,i nasloni se na strup*

-Polako sad. Ne mogu da dozvolim da umreš pre nego što si i reč progovorio sa mnom. *kleči ispred njega i gleda ga u oči*

*pogleda ga i nasmijesi se*

*ne izdrži, uzvrati mu blagim osmehom*
-Izgleda da je Aureia bila u pravu.

Moja kcer?*kaze dubokim,mudrim LOOOOL glasom*

-Da. *nakrivi glavu*
-Upoznao sam sestricu. Veoma je... Hrabra.

Aueria je zbilja hrabra*nasmijesi se i gleda u more*

-I zan mnogo više nego što sam očekivao. *sedne na mol i prekrsti noge ispred sebe*
-Sve si im ispričao. Nisam to očekivao.

Jesam.Mada nisam namjeravao.
No onda mi je Lejla otkrila da je vila...sume,ja mislim.
No,uvijek sam joj pricao o tebi i Kiri.

-To mi je i ona rekla. *skrene pogled ka moru*
-Šta si im tačno pričao? O majci?

Samo dobre stvari,Uspomene,