More,negdje daleko

First topic message reminder :


(uh,Splite <3)

*dolaze nakon 3 tjedna ovi dvoje,xD*

*uhvati ga za ruku i sama se smešeći*

No,hajde,prije nego sto mrak padne.
*nasmijesi se zena siroko*

-Moramo samo da kočije po stvari... *nasmeši se*
-Ja sam Kira. *pruži ruku*
-A ovo je moj verenik Simon.

Drago mi je.*nasmijesi se*
Od kud ste?

-Iz Snowhall-a.

Nisam cula za to misto nikada.

-Nisam ni očekivala da ste čuli. Veoma je malo i veoma izolovano. *osmehne se*
-Simone, dragi, da li bi otrčao do kočije po stvari?

*ode do kocije*


I,kako to da ste dosli ovdi?

-Ja sam oduvek želela da vidim more, pa me je Simon poveo na ovo putovanje kao poklon za venčanje.

Oplaaaa,novovincani par,a?

-Da. *nasmeje se srećno*

A bas lipo.E,ajd skuzaj mene,idemo u kucu,xD

-Samo da se Simon vrati.

A ča si ti s njime crivom spojena na moras s njine ici svugdje di i on ide?xD
Ajd,nije valjda glup,pokucati ce kada iznese stvari.

-Ne želim da se izgubi. *pogleda niz plažu*
-A, eno ga. *osmehne se široko*

E ajd sad u kucu*nasmijesi se i udje,a nakon nekoliko trenutaka udje i Simon*

*uđe i ona*

*zakljuca vrata te ih odvede u njihovu sobu*Evo,tu je krevet,ormar,prozor i škrinja.

-Izgleda odlično, hvala vam.

*odjednom se čuje dječiji plač*Ispričavan se*ode po to dijete te se uskoro vrati s malim djecakom od 1 godine u narucju*
Sad cu vam uraditi krevet,samo sekund.*krene raditi krevet a deckicem kojeg drzi u jednoj ruci,xD*

-Dajte, pomoći ću vam, ne možete sami tako... *priđe i ponudi da preuzme dečaka*

Hvala*nasmijesi se siroko te do kraja uradi krevete*

*uzme dečakau ruke i priča mu nešto bezveze, zabavlja ga da bude tih*

*nasmijesi se kada to vidi i pomiluje ga po kosi*Ljubav moja najveca*suza joj klizne niz obraz,xD*

*nasmeši se široko*
-Kako se zove? *vrati ženi dečaka*