Jezero

-Mogu? *nasmeje se*
-Nisam znao.

da,samo trazi

*pogleda je malo zbunjeno*

mogu da te promenim

*odmahne glavom*
-Nemoj pogrešno da shvatiš, ali ne želim. Zbog mojih moći. Volim to što mogu da promenim oblik, da letim, da trčim. To ne bih mogao ako bih se promenio.

samo sam rekla ako zelis

*nasmeši se*
-I ovako i onako ćemo zauvek biti zajedno.

(e, ja moram da idem, došli su mi neki gosti. )

da hcoemo znam
vazi cuejmo se

*poljubi je i nasmeje se*
-Pokušaću da ovaj put duže zadržim dah. *ponovo je povuče ispod površine*

-gleda ga-

*smeši joj se, a mehurići vazduha plutaju okonjegove glave i gore ka površini*

-zatovri oci zbog smeha-

*povuče je dublje u vodu, sve do dna*

-otovri oci i posalje mu poljubac u vodi-

*nasmeje se i sav vazduh mu pobegne iz pluća u jednom ogromnom oblaku mehurića*

-izrone-

*udahne duboko vazduh i skloni mokru kosu sa lica*
-Izdržao sam duže nego malopre. *nasmeje se i baci pogled ka obali slučajno*
-Kalipso. *pokaže joj ka obali*
-Vidi. *iz šume se istetura neko malo obličije i padne na zemlju*

sta je to?

-Ne znam. Izgledalo je kao... *istrči iz vode i ode do šumske ivice. Vrati se noseći u rukama malog dečaka, plave kose, svog umrljanog krvlju*
-Gospode Bože, nema ni deset godina... *promrmlja, kleknuvši na ivicu vode*
-Ko bi ovako nešto uradio?

mrtvo je?

-Nije. *opere mu lice i vidi se da je to u stvari sin onog hibrida, mada, Ametist, to naravno, ne zna*
-Još uvek diše.

-uzme malog brzo i pocepa svoju haljinu pa ga uvije i rasece ruku davajuci mu svoju krv- hajde mali pij

*Kalestijan isprva ne reaguje, a onda namiriše krv i iznenada je čvrsto zagrize i počne da pije*

tako je samo napred

*i dalje pije, čvrsto stežući njenu ruku svojima. Rane prestanu da mu krvare i boja mu se vrati u lice. Pusti Kalipso, pa podigne pogled ka njoj*
-Ubili su ga... *kaže tiho, jedva*
-Sve su ih ubili... *brizne u plač*