Jezero

-Ne umem da ih zadržim. *nasmeje se kiselo*

pa moraš naučiti Nasmije se.
To ti je lagano

*pogleda je iskosa i nasmeši se normalno*
-Nadam se da je baš, baš lako, inače mi nema spasa. *kaže, a onda iznenada promeni temu*
-Imaš li slučajno nešto oštro kod sebe? Želim da skrtim ovu grivu što mi je izrasla na glavi. *protrese mokru kosu*
-Ne primećuješ takve stvari dok si vuk, ali sad mi baš smeta.

Jedino nokte. Počne se smijati
a oni zaista jesu oštri

-Ne verujem baš da noktima možeš da mi skratiš kosu. *nasmeje se*
-Moraću da živim sa njom još neko vreme. *skupi je u rep na potiljku i priveže je nečim labavo*
-I onako ne znam kuda ću sa sobom. Možda se opet preobrazim, pa mi više neće smetati...

Zašto se ne vratiš u grad.

-Ne mogu, pobegao sam sa lomače, sećaš se? Nema za mene mesta tamo. To, za početak. *prekrsti ruke na grudima i odsutno zuri preko jezera, ka selu*

a da se ošišaš, malo promijeniš izgled i možda da se drugačije zoveš, mislim da ne bi primijetili. Uostalom, u selu ima vampira, vukodlaka, vještica, mješanaca, mjenjača oblika, zapravo još samo demoni fale. Nasmije se i onda joj sine ideja.
Zašto ne dođeš kod mene. Imamo gostinjsku kuću, a mom bratu sigurno neće smetati.

-Zaista, svih tih bića ima u selu, ali su svi oni sigurni samo dok obični ljudi ne znaju za njih. *kaže, i dalje zureći ka selu*
-A ja šta god da uradim, ovo na sebi ne mogu da promenim. *raširi širom oči*
-Ozbiljno me pozivaš kod sebe? Samo što smo se upoznali. *kaže posle nekoliko sekundi zurenja pravo u Skylar, da bi ona videla pravu boju njegovih očiju*

Pa da. Uostalom, šta mi možeš. Jedino da me baciš na sunce, a tu je i Damien, moj brat. I on je vampir, tako da nit te se bojim, a nit se bojim drugih stanovnika. Nasmiješi se.

-Mogao bih da se vratim, bar na kratko. Da javim Kiri da sam dobro, prisustvujem njenom venčanju ako ga nisam propustio... *kaže zamišljeno. Uzdahne*
-Pa, to znači da mi kosa ostaje duga. Ranije sam je nosio kratku. Oko očiju ne mogu ništa da uradim, držaću spušten pogled. Odeća... Jedino to imam trenutno, moraće da posluži. *klekne kraj voda ponovo*
-Doduše, ožiljak bih morao nekako da sakrijem... *pređe prstima preko ožiljka koji ima preko obraza*
-Imaš li neki predlog? *okrene se ka Skylar*

Jel zarastaš brzo?
Meni se sviđa tvoja duga kosa. Nasmije se.
Lijepa je

-Hvala. Ali, ne volim da je nosim dugu, smeta mi u lovu kad mi se mota oko ramena... Rane mi zarastaju istom brzinom kao i normalnim ljudima, zašto?

a sra*e onda. Zamisli se, i onda ga ona ogrebe po tom ožiljku paveći malo drugačiji oblik.
Ovako neće sumnjati. Nasmiješi se
i, izvini

-Nema veze. *pritisne obraz da prestane da krvari*
-Ideja je dobra. Izgledaće potpuno drugačije kad zaraste ponovo. *ustane*
-Nema niša više što mogu da uradim. *osmehne joj se blago*
-Hvala ti što si mi ponudila da odsednem kod tebe.

Ma, nije to ništa.
Uglavnom, probaj nekako spuštati pogled dok ne dođemo do moje kuće, a ako budeš s nekim pričao, žmirkaj, škilji šta god. Tvoje oči je teško zaobići.
Ustane.
I, idemo li. Uskoro će zora, a ja baš ne mogu na sunce

-U ovo doba neće biti nikoga sa kime bi mogao da pričam. *nasmeši se uglom usana*
-Da, hajdemo...

Iznenadio bi se koliko su zapravo ljudi na nogama. Nasmiješi se.
Moja kuća je na drugom kraju grada. Krenu

(Hoćeš ti prva kucati, pošto sam ja tamo bila zadnja)

(hoću)

*odu*

Dodje i seta okolo zamisljeno gledajuci u vodu.

-capypso pliva u jezeru-

Zamisli se ne primjecujuci nista oko sebe.

-izroni- Oh Angeluse kakvo iznenadjenje

Malo se trzne kada cuje neciji glas i pogleda u vodu. "Hej" nasmijesi se pokusavajuci se sjetiti da li mu je rekla svoje ime.

zovem se calypso-nasmeje se i sedne na obalu-