Mračna šuma

*stane, pa uzdahne i počne da priča*
-Ja sam vuk. Samo malo, ali sam vuk. I oni su vukovi, ali su i nešto više. Kao i ja. Istismo, kad se sagleda bit. Oni su čopor. A čopor... TO nije samo kada grupa vukova živi i lovi zajedno, to je nešto više. To je... Povezanost. Duboka povezanost. usudiću se da kažem da imanekakve veze sa magijom. I zato, iako nisu moj čopor, oni su čopor i kad zatraže pomoć, ja moram da odgovorim, jer smo isti. Jer sam vuk... To je kao instinkt, trzaj, pripadanja, duboko u meni. Razumeš li me? A i njihovi glasovi... *kaže iznenada drugačijim tonom*
-Oni su uplašeni. Mislio sam... *odmahne glavom*
-Pa, šta god da sam mislio, više ne važi. Nek traže prokletinju sami.

Nebitno je Ametist. Ti, da ne koristim ništa pogrdno, nazvat ću ih džukele, mene ganjaju posljednjih 100 godina, tj. od kada sam vampir. Ne baš ovi isti, ali njihovi prethodnici. Oni su magijom zakleti da će mene ubiti po svaku cijenu. Šta misliš zašto non-stop bježim s mjesta na mjesto.

*obriše prašinu sa obraza i uzdahne*
-Znači, i dalje si ljuta na mene... *nastavi da briše prašinu sa lica*
-Znaš, šta god da se dešava,oni ne žele to. Traže nešto što će prekinuti... Nešto.

Nebitno je, to me više ne zanima. Od sada, ja više ne bježim, od sada i ja ubijam.

-Nemoj ponovo da se naljutiš... Ali ako se budeš borila, biće ih dvadeset i troje na dvoje.

Nemoj biti tako siguran da vampiri ne surađuju. Nasmije se.

-Još gore, dvadeset troje na tebe jednu. Mada, ja više nisam raspoložen za saradnju sa njima... *obriše svu praišinu sa lica*
-Mislim da me je neko izgrebao po leđima. Hoćeš li molim te da mi kažeš krvarim li?

Pogleda u njega i otpuhne, ali priđe mu iza leđa.
Tamo je bila poprilično velika rana.
Idemo kući. Nije mu rekla ništa, ali rana nije izgledala baš najljepše, a nije bilo lijepo ni da ona to njuši.

-Gadno je, a? *uzdahne*
-Tako sam i mislio. Hajdemo. Hektore!

Ma nije. Nasmiješi se i počne suzdržavati dah, ali ubrza korak

*tek posle desetak koraka shvati da joj smeta*
-O, Bože. Skylar, smeta li ti moja krv?

ne, ne, samo hodaj. Nije željela otići bez njega, niti ga ostaviti.
Primijeti da je jako blijed.

*drži se Hektor u za krzno i hoda napred relativno lako, uprkos rani*
-Idi bez mene, brzo ću stići.

Nećeš. Okrene se prema njemu i priđe mu, iako kako je puhao vjetar do nje dođe miris krvi. Pomogne mu s jedne strane i radi svoje jačine maltene podigne ga sa zemlje i počne brže hodati. Hektor počne trčati za njima.
Samo nemoj zatvoriti oči, pričaj mi nešto, bilo šta.

-Nije mi toliko loše, Skylar. *nasmeje se, ali jeste izgubio dosta krvi*
-Hm... Ne znam šta bih ti pričao? Mogu li da pevam?

Svi misle da im nije loše,ali kako gube krv, ne valja to.
Pjevaj. Nasmije se.

-Ma, dobro sam ja... *zapeva neku pesmu*

Dok se ne onesvijestiš. Nasmije se, ali i dalje zadržava dah. Vidi da su blizu dijela kuća. Pusti ga. Hodaj, ali što brže možeš

-Ugh... *uhvati se za Hektora i nastavi da hoda najbrže što može*

ide ispred njega i otvori kuću.
Hajde, pomogne mu i uđu. (hajd u kuću )

Dođu Lily i Christian.

danas su nam na meniu drvoseče (protrlja ruke) obično ih ima par noću..

Nasloni se na neko drvo i osluškuje.

(nailaze neke dva muškarca) ako hoćeš ubi ako ne nemoraš.. ovi nemaju porodicu xD(krene na jednog, obori ga na zemlju pa počne da mu pije krv)

Obori drugog prije nego je primijetio što se događa. Na trenutak je oklijevala no onda se sagnula i počela uzimati krv.