House of Belyakov

Setka se u basti i vidi ga kako kuca, ali nista ne kaze vec pusti da stoji pred vratima.

Kucne još jednom i odmakne se korak od vrata.

Ubere cvetic i popne se na trem pa stane iza njega.

Okrene se i uplaši malo kad je vidi.

-Trazite nekoga?-nakrivi glavu i cupka latice.

-Upravo vas.-

-Mene? Zasto?-

Slegne ramenima-Samo sam došao da vas posetim. I da, setio sam se da ste mi rekli da ne izlazite puno, pa sam hteo da vam pokažem jedno divno mesto, ako želite.-

-Ljubazno od vas, ali ne znam da li bih smela.-

-Da li smete?-podigne obrve.

-Da.-klimne glavom i prekrsti ruke na ledjima.

-Zašto ne bi?-

-Ima dosta razloga..Tri cete upoznati uskoro.-slegne ramenima.

-Braća? Sad me podsećate na moju sestru.-

-Da, oni.-frkne ljutito.
-Izgleda da nisam jedina sa problemom.-

-Ja ne bih sebe nazvao problemom-nakezi se.

-Vi ne, ali mozda bi vasa sestra rado iznela svoje..drugacije misljenje.-nasmeje se slabo.
-Hocete uci?-

-Hmm, moguće.-
-Ako vam ne smetam.-

-Ne smetate.-

-Onda rado-klimne glavom i pusti je da uđe pre njega.

-Mada, mozemo ostati i u basti. Lepo je vreme.-

-Vi ste baš neodlučni-nasmeši se.

-Hvala na komplimentu.-

-Pa gde ćemo onda? Unutra ili ovde?-

-Podjite za mnom.-